Prof. dr Velibor Vasović dobitnik najvećeg priznanja Srpskog lekarskog društva

On je istakao da mu ova nagrada – najveće priznanje Srpskog lekarskog društva, predstavlja veliko zadovoljstvo i čast, kao i da ne smatra da je samo njegova, već svih ljudi koji se bave urgentnom medicinom u zdravstvenom sistemu Srbije i koji na dnevnom nivou čine herojske napore da u vitalno ugrožavajućim situacijama pomognu pacijentima:

,,Ova nagrada predstavlja mi veliku čast i zadovoljstvo, ali istovremeno i obavezu da nastavimo putevima kojima smo krenuli. Predstavlja i veliku moralnu satisfakciju za sve ono što sam radio u zdravstvenom sistemu Srbije u poslednje 33 godine i obuhvata moje nastavne, naučne, stručne i organizacione aktivnosti – pre svega, za pionirski posao koji je započet još devedesetih godina, vezan za obuku i usvajanje veština i znanja mladih lekara vezano za kardiopulmonarnu reanimaciju, i za sve veštine koje su vezane za urgentnu medicinu. Ova nagrada ustvari predstavlja nagradu za unapređenje primarne zdravstvene zaštite u okviru urgetne medicine u Srbiji. Brojni kongresi i naučni skupovi na kojima sam predsedavao, kao predsedavajući naučnog odbora, bili su vezani za urgentnu medicinu, gde smo zaista usvajali veštine i tehniku. Ne smatram da je ova nagrada samo moja, već svih ljudi koji se bave urgentnom medicinom u zdravstvenom sistemu Srbije i koji na dnevnom nivou čine herojske napore da u vitalno ugrožavajućim situacijama pomažu našim pacijentima“

Kako kaže, najveća satisfakcija mu je veliki broj mladih ljudi, mladih lekara, jer je pomoći čoveku kada je vitalno ugrožen za njega vrednost koja ja na pijadestalu svih vrednosti:

,,Zaista mi je najveća satisfakcija veliki broj mladih ljudi, mladih lekara. Za mene je vrednost, koja je na pijadestalu svih vrednosti, pomoći čoveku kada je vitalno ugrožen i omogućiti mu da nastavi sa svojim životom. U tom kontekstu, ponosno mogu reći da je Kula nastavna baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, iz oblasti urgentne medicine, jedina uz univerzitetske centre u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Mi smo još devedesetih nabavili sve te trenažere koje i danas koristimo za obuku i venskog i vazdušnog puta. Brojne algoritme, vezane za najurgentnije situacije u dijagnostičkom i terapijskom smislu, smo usavršavali tokom godinai tu smo dali svoj značajan doprinos na nacionalnom nivou, tako da u obrazloženju nagrade upravo stoje i ovi segmenti. Naravno, tu je i organizacioni rad u okviru Srpskog lekarskog društva – najprestižnije organizacije koju čine srpski lekari i moramo učiniti maksimalan napor da je omasovimo mladim ljudima u narednom periodu, jer sada imamo i jednu paralelnu organizaciju, a to je Lekarska komora, koja je vezana za neke druge stvari, a Srpsko lekarsko društvo svakom lekaru mora i treba da bude na prvom mestu, kao jedna vrednosna i moralna kategorija“.