77. Opštinska smotra dramskog stvaralaštva završena izvedbom duodrame ,,Patrijarh Pavle – biti čovek među ljudima i neljudima“

Po odluci žirija, nagrade za najbolje glumce predstava dobili su: Nikola Pejin, za ulogu u predstavi ,,Uobraženi bolesnik“, u izvođenju Dramske sekcija ,,Velimir Sandić Veljko“ Doma kulture Sivac, u režiji Miloša Miloševića Šike; Gordana Jelić Mešter za ulogu u predstavi ,,Laže i paralaže“, Pozorišta ,,Stevan Sremac“ Doma kulture iz Crvenke, u režiji Radoja Čupića; Slobodan Nogavica, za ulogu u predstavi ,,Kus petlić“, Dramskog ansambla Kulturnog centra iz Kule, po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Dragana Ostojića i Miroslav Malacko, za ulogu u monodrami ,,San smešnog čoveka“, u režiji Vladimira Nađa i u izvođenju Dramskog studija ,,Art“, Doma kulture iz Ruskog Krstura.

Po rečima selektora Smotre, pesnika, proznog pisca, književnog, pozorišnog i likovnog kritičara, Davida Daka Kecmana, odluku o tome koje predstave će se naći na Zonskoj smotri dramskog stvaralaštva, koja se održava u Crvenki sredinom aprila, doneće nakon što odgleda i preostale.

Završno veče Smotre obeležio je i jedan važan jubilej – glumcu sivačkog pozorišta, Jovanu Paulu, dodeljena je nagrada za pola veka glume u amaterskom pozorištu. Direktorka Doma kulture u Sivcu, Vera Golubović, istakla je samo neke od njegovih uloga i zahvalila mu se na svemu što je učinio za Dramsku sekciju ,,Velimir Sandić Veljko“. Nagradu mu je dodelio glumac Aleksandar Dunić, a Jovan se potom obratio okupljenima i zahvalio im se na tome što su ga se setili. Kako kaže, svakom glumcu i umetniku, bio profesionalac ili amater, ovakva priznanja itekako znače:

,,Ja sam u ovaj Dom kulture došao posle osnovne škole, prvo kao spiker na razglasnoj stanici, kasnije kao tehničar zvuka i svetla. Posle sam vodio razne programe, od koncerata u Sivcu, do raznih manifestacija poput Famusa, vodio sam sve zonske smotre folklora, a kasnije su kod mene primetili potencijal i od tada sam na daskama koje život znače. Svaki glumac i umetnik, bio profesionalac ili amater, svejedno je, jer kada stanemo na ove daske onda više nema amatera, je malo sujetan i svima je drago, pa sam zato i rekao da sam ovo čekao, pa ako se sete sete, a setili su se i hvala im na tome. Amatersko pozorište traje godinama, iako je u našoj opštini malo zamrlo, ali po Srbiji ima puno amaterskih pozorišta, puno trupa koje igraju i puno festivala, a na skoro svim sam igrao. Naša opština je uvek bila najjača, maltene svako mesto imalo je po dve – jednu omladinsku i jednu redovnu, a sada je to malo stagniralo, ali ja mislim da će i dalje opstajati jer ljudi vole da glume, samo ih treba privući“.

Naposletku, publika je uživala u izvođenju duodrame o patrijarhu Pavlu, u izvođenju Milana Malbaše i Aleksandra Dunića. Kako kažu, igrati istorijske likove kojima smo mi savremenici veoma je komplikovano i potrebno je naći meru, a sudeći po reakcijama publike oni je jesu našli:

,,Igrati istorijske likove kojima smo mi savremenici veoma je komplikovano jer ljudi imaju svest o tome ko je bio, kako je izgledao, kako se kretao, govorio i gestikulirao. Tu treba imati dobar osećaj za meru i nama je ovo večeras bilo 51. izvođenje. Sudeći po rekacijama publike, znam da smo našli tu meru. Na ovu predstavu dolaze ljudi koji su voleli patrijarha i često nehotice traže neku grešku, jer su došli puni očekivanja da ćemo biti dostojni njegovog lika i dela i to može da bude veoma opasan teren. Drago nam je što publika lepo reaguje. Kako mi doživljavamo to je sekundarno, a primarno je ono kako to publika doživi“, rekao je Aleksandar Dunić.

,,Moja želja je bila ne samo da imitiram Pavle, nego da ga igram. Treba odraditi to što je rediteljeva zamisao. U Pozorištu u Budimpešti smo proveli mesec dana i odigrali smo 10 predstava u Mađarskoj, a ostatak po Srbiji i Republici Srpskoj. Reakcije su bile sjajne, negde bude više, a negde manje publike, ali su reakcije fantastične“, istakao je Milan Malbaša.