Festival je otvoren izložbom ,,Iz majkinog šifonjera“, autorke Zlate Purić, o kojoj je govorio Milan Stepanov iz Kulturnog centra ,,Mladost“ iz Futoga. Nakon spuštanja festivalske zastave predavanje na temu ,,Tradicionalna igra i muzika kroz vreme“ održala je Gordana Roganović, etnomuzikolog i etnokoreolog.
Festival je otvorila direktorka Doma kulture Sivac, Vera Golubović, koja je istakla da je cilj i zadatak, od osnivanja Festivala do danas, sačuvati od zaborava ogromno bogatstvo tradicije vojvođanskih Srba starosedelaca:
,,Istorija ovog festivala počinje 1999. godine. S obzirom na to da u Srbiji ne postoji mnogo manifestacija koje se bave ovom temom, naš cilj i zadatak, i na osnivanju Festivala i sada, je sačuvati od zaborava ogromno bogatstvo tradicije vojvođanskih Srba starosedelaca“.
Izložba iz ,,Iz majkinog šifonjera“, autorke Zlate Purić, rukovodioca folklornog ansambla Doma kulture Sivac, postavljena je sa ciljem da prikaže sve ono što su majke i žene ranije radila u svojim kućama, pa su tako postavljeni razboj, razne vrste materijala, narodna nošnja i razne druge stvari koje su Domu kulture poklonili ljudi koji nisu bili u mogućnosti da brinu o njima, njihovi članovi, ali i one koje su prikupili Zlata i njen suprug, osnivači Udruženja ,,Čuvari prošlosti“:
,,Na ovogodišnjem Festivalu ,,Ivanjsko cveće“ postavljena je izložba koju smo nazvali ,,Iz majkinog šifonjera“ i na njoj možemo da vidimo sve ono što su majke i žene ranije radile u kući. Pripremili smo razboj jer da bi nešto sašili i napravili prvo su morali da istkaju na razboju. Prikazali smo razne vrste materijala – peškire koji su se koristili kao svadbeni poklon ili za pranje ruku, vide se razne poruke koje su se na njima vezle, zatim su tu kuvarice sa porukama, posteljina sa belim vezom, narodna nošnja koja je tada bila odeća – svečanija od finijeg materijala i radna od malo grubljeg. Predmete smo nabavili tako što godinama nama, u Domu kulture, poklanjaju ljudi koji više ne mogu da brinu o tome, pa su nam poklonili svoje brižno čuvane stvari. Suprug i ja smo osnovali Udruženje građana ,,Čuvari prošlosti“. On inače voli istorijat Sivca, dosta toga smo sakupili s godinama i mnogo toga ovde je iz naše kolekcije i od naše članice Olgice Davidov. Ova manifestacije nije važna samo za Sivac… Krenuli smo pre 25 godina, na moju inicijativu, jer sam kao rukovodilac folklornih grupa primetila da na smotrama u Vojvodini najmanje ima čuvanja tradicije Srba starosedelaca. Tada smo Maksim Mudrinić, Vlada Ris, Sofija Paldmić i ja, kao i tadašnji Upravni odbor i Savet Mesne zajednice, pokrenuli ovu manifestaciju, u cilju očuvanja tradicija Srba sa prostora Vojvodine i afirmisanja društva koja nemaju to na svom repertoaru, motivišuću ih da pokrenu u svojim društvima da prvo rade tradiciju svog mesta i područja, a onda i ostalo“.
Milan Stepanov, iz Kulturnog centra ,,Mladost“ iz Futoga, predstavio je projekat ,,Hajde da se slikujemo“, rađen u godini kada je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture. U okviru ovog projekta predstavljen je jedan veliki deo zbirke koju su prikupili od svojih sugrađana, a gde su prikazane stare fotografije i na njima ljudi u narodnim nošnjama, građanskim nošnjama i odelima:
,,Ja sam sa velikim zadovoljstvom i ove godine u Domu kulture u Sivcu, budući da naš Kulturni centar sarađuje sa Domom kulture duži niz godina. Prošle godine uživali smo u programu koji je ovde bio upriličen, a ove godine i učestvujemo jednim malim delom. Budući da je izložba ,,Iz majkinog šifonjera“ neka paralela našem projektu koji se zvao ,,Hajde da se slikujemo“, jer smo iz starih albuma pronašli stare fotografije predaka u narodnoj nošnji i budući da se i jedno i drugo oslanja na tradiciju Vovođana, onda je i ovo bila zaista sjajna prilika da pokažemo šta smo radili i da učvrstimo naše prijateljstvo i saradnju. Predstaviću jedan veliki deo zbirke koju smo prikupili od naših sugrađana u Novom Sadu, Futogu i okolini, koji su otvorili svoje porodične albume, a za koje nismo znali da imaju toliko starih fotografija ljudi u narodnoj nošnji, u građanskoj nošnji i odelu, koje pokazuju kako se sa jednog prešlo na drugo i napravili smo zaista ozbiljnu selekciju toga šta su nam oni dali, odvojili smo ono što smo želeli da prikažemo i budući da je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture to je bio jedan od projekata koji smo u toj godini uradili“.
Etnomuzikolog i etnokoreolog, Gordana Roganović, istakla je da je nebrojeno puta bila deo ovog Festivala, kao i da uvek oseti ljubav i toplinu kada dođe ovde. Ona je održala predavanje na temu ,,Tradicionalna igra i muzika kroz vreme“, a u tome su joj pomogle članice Ženske pevačke grupe ,,Bosilje“:
,,Svi mi koji se bavimo folklorom moramo doći u Sivac makar nekoliko puta, tako da otkad je Festival pokrenut teško je reći koliko sam puta bila. Uvek mi je lepo da dođem ovde, domaćinski je i kada vidite ovu izložbu i ove ručne radove osetite toplinu i ljubav koja je utkana u sve ovo. Tema mog predavanja je ,,Tradicionalna igra i muzika kroz vreme“. Sivac je prepoznatljiv po tome što na sve moguće načine teži da očuva taj jedan aspekt koji je obeležen početkom i sredinom 20. veka i nadajmo se da će tako i ostati. Govorila sam najviše o problemima tumačenja vokalnih žanrova u svadbi – šta je to, zašto je smešno, tužno itd.“
Narednog dana, na platou ispred Doma kulture, pripremljen je izložbeno prodajni štand starih zanata i umetničkih rukotvorina članica Lokalne akcione grupe ,,Srce Bačke“. Nakon liturgije, kojoj su prisustvovali direktorka i članovi Doma kulture Sivac, ali i predsednik Skupštine opštine Kula, Velibor Milojičić, sekretar Mesne zajednice Sivac, Milenko Rajić, direktor Javnog komunalnog preduzeća ,,Radnik“, Željko Madžarev i pomoćnica predsednika Opštine Kula, Jelena Pavkov, u crkvenoj porti pleli su se ivanjski venci. U ovoj divnoj tradiciji učestvovali su kako članovi Doma kulture Sivac, tako i gosti – članovi Gradskog kulturno umetničkog društva ,,Sombor“ iz Sombora, Kulturno umetničkog društva ,,Ravangrad“ iz Sombora i Kulturno umetničkog društva ,,Mokrin“ iz Mokrina, a zatim je održan svečani koncert čuvara tradicije u velikoj sali Doma kulture, čime je još jedno izdanje ovog Festivala uspešno završeno.