Premijerno izvedena predstava „Sumnja“ u Kulturnom centru Kula

U Kulturnom centru Kula premijerno je izvedena pozorišna predstava „Sumnja“, nastala po tekstu američkog dramskog pisca Džona Patrika Šenlija, u režiji Slobodana Stankovića. S obzirom na to da Kula ima dugu tradiciju negovanja dramskog amaterizma, kako među mladima tako i među odraslima, i da se godinama uspešno pozicionira na kulturnoj mapi Vojvodine, Srbije i regiona, i za ovu predstavu tražila se karta više, a glumci su nagrađeni gromoglasnim aplauzom.

Kako je istakao reditelj Slobodan Stanković, predstava istražuje granicu između sigurnosti i nesigurnosti, sumnje i vere, kroz priču o dečaku koji odrasta u Americi šezdesetih godina i suočava se sa brojnim autoritetima i izazovima.

„Ono što je važno kada je u pitanju ovaj žanr, psihološka drama, jeste da publika sve vreme prati priču sa posebnom pažnjom i usredsređenošću. Meni je najvažnije da publika izađe iz sale sa pitanjem, a ne sa gotovim odgovorom. Ove godine smo se odlučili za tekst koji ne nudi odgovore, već postavlja sumnju kao svojevrsni ekvivalent sigurnosti. Istražujemo granicu između sigurnosti i nesigurnosti, između sumnje i vere. Na kraju, ovo je priča o jednom dečaku, crnom dečaku iz Amerike šezdesetih godina, koji se bori sa autoritetima – sa roditeljima, sa vršnjacima, ali se na kraju izbori i sam sa sobom. Od dečaka koji je odbačen i koji je predmet sukoba, odnosno nosilac čitave priče, dolazi do spoznaje da se pravo pitanje smisla života postavlja onda kada čovek pokuša da pronađe samog sebe.“

Stanković je istakao da je velika čast raditi u Kulturnom centru Kula, budući da ovde postoje ljudi koji se pozorištu posvećuju iz ljubavi.

„Zaista je velika čast raditi u Kulturnom centru Kula. S druge strane, postoje tehnički uslovi, slični onima u nekim manjim profesionalnim pozorištima, što omogućava da se napravi kvalitetna pozorišna predstava. Ono što je najvažnije jeste da postoje ljudi koji zaista žele da se posvete pozorištu na način koji sama reč amaterizam i podrazumeva – da nešto radimo iz ljubavi. Za svaku je pohvalu to što, bez obzira na godine, svi ti ljudi zaista ostavljaju deo sebe ovde. Zato je ovo prilika da predstava bude poziv svima koji možda misle da bi mogli da se oprobaju u scenskom stvaralaštvu i da osete ove daske koje život znače. Što se tiče premijernog izvođenja, ja volim da kažem da je premijera jedna velika generalna proba. Tada prvi put ne samo glumci i reditelj, već i publika, otkrivaju šta funkcioniše, a šta ne. Imao sam tu čast da sedim u publici i da zaista osetim kako publika diše.“

Jednu od glavnih uloga u predstavi tumači Luka Folk, koji kaže da mu je ovaj lik po godinama blizak, što mu je pomoglo u glumačkom pristupu. On je dodao da je rad sa rediteljem Stankovićem bio pozitivno iskustvo, posebno zbog dobre komunikacije tokom procesa rada.

„Uloga sama po sebi jeste zahtevnija, ali je nekako i najpribližnija mojim godinama. Poslednje dve-tri godine igrao sam manje uloge koje su, iako sa manje teksta, nosile mnogo veći teret i odgovornost. Sada sam nekako uspeo da se vratim u te godine i da zamislim tog dečaka. Ovo nam je prva godina da radimo sa Slobodanom Stankovićem. On je naših godina, pa je komunikacija laka. Nemaš taj strah od autoriteta i ne gledaš reditelja samo kao nekoga ko je iznad tebe, već više kao prijatelja koji je tu sa dobrom namerom. Mislim da je on svoj posao radio dobro. Bilo je i dobrih i loših proba, ali to je sasvim normalno. Na kraju dana, mislim da smo napravili nešto što vredi. Ipak, reditelj je taj koji u pozorištu ima poslednju reč. Svidelo se to nama ili ne, mi možemo da damo svoje primedbe i predloge, ali on zna zašto je nešto rekao ili tražio. Na kraju moramo da prihvatimo tu viziju i da radimo u skladu sa njom. Srećom, nije bilo nekih većih neslaganja ili sukoba u mišljenjima.“

Izvor: nasemesto.rs